.png)
10.12.2024.
Prisustvovali smo okruglim stolovima u okviru javne rasprave o tekstu Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji su održani 9.12. u Nišu (u Skupštini grada) i 10.12. u Beogradu (u Palati Srbija).
Na pomenutim okruglim stolovima ispred koalicije Pravosudna baza jug i Odbora za ljudska prava Niš su učestvovali Dragan Đorđević (u Nišu) i Mihajlo Čolak (u Beogradu). Na pomenutim događajima, predstavnici koalicije su istakli sledeće:
Već nekoliko godina ukazujemo na zloupotrebe procesnih ovlašćenja stranaka u postupku pred Poverenikom. Smatramo da je pre predloga izmena zakona koje bi pokušale da spreče ove zloupotrebe, bilo prostora i osnova da se posegne i za nekim drugim mehanizmima prevencije zloupotrebe. Tako, smatramo da je Poverenik kao državni organ bio dužan da pokrene postupke pred nadležnim javnim tužilaštvom zbog sumnje na postojanje zloupotrebe prava od strane stranaka i njihovih advokata, u svim onim situacijama u kojima je posumnjao da postoje zloupotrebe.
Pravosudna baza jug je pre nekoliko godina objavila istraživanje o reagovanju advokatskih komora u slučajevima kada je bilo prijava zloupotreba i ponašanja suprotno kodeksu, te rezultati istraživanja ukazuju, da je broj postupaka koje su organi advokatskih komora pokrenuli, simboličan. Podsećamo da je zakonska obaveza advokata da moraju imati uredno punomoćje izdato neposredno od stranaka. Nažalost, u slučajevima kada postoji sumnja u validnost punomoćja, nadležna tužilaštva, po pravilu, ne reaguju, ili je to veoma redak slučaj. Ukoliko Poverenik nema ovlašćenja, ili kapacitete da se samostalno izbori sa zloupotrebama, trebalo je da se obrati nadležnom tužilaštvu.
Dodatno se postavlja pitanje vršenja javnih ovlašćenja, koje je država poverila Zakonom o advokaturi, jer javnosti nije poznato da li su, i koji postupci, vođeni od strane organa advokatskih komora u slučajevima kada postoji sumnja da je prekršen kodeks advokata. Nejasan je i odnos Ministarstva pravde i advokature u delu u kojem bi zajednički interes bio zaštita sloboda i prava građana, od eventualnih zloupotreba procesnih ovlašćenja.
Slažemo se da je situacija alarmantna i da se ne može predugo čekati sa reakcijom. Međutim, problem je nastao u 2021, a mi smo na pragu 2025. Konačno, potencijalne naznake ovog problema postoje već skoro 20 godina unazad, i manifestovale su se kroz masovne sporove u parničnim postupcima, kroz koje je iz državnog budžeta utrošeno više stotina miliona evra za naknadu troškova advokata. Kada su u pitanju masovni sporovi u parničnim stvarima, godinama unazad, ukazujemo da se mora menjati Zakon o parničnom postupku. A Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku već tri godine stoji u fiokama Ministarstva pravde. I ništa se po tom pitanju ne dešava.
Što se tiče predloženih izmena Zakona, smatramo da neuključivanje predstavnika organizacija civilnog društva u Radnu grupu Ministarstva, nije dobar pristup. Predstavnici civilnog društva su morali biti uključeni, upravo zbog prirode ovog zakona.
Odbor za ljudska prava Niš i koalicija Pravosudna baza jug se bezrezervno zalažu za formulisanje odgovarajućih sistemskih rešenja kojima će se sprečiti zloupotrebe procesnih ovlašćenja. Smatramo da je potrebno još razgovarati o Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Stoga predlažemo da se javna rasprava produži, te da se uspostavi odgovarajući format za konsultativni proces koji će uključiti Poverenika, advokatske komore, Ministarstvo pravde i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, kao i predstavnike organizacija civilnog društva. Te da se kroz takav format promisli, kako da se na što brži i efikasniji način reši ovde konkretni problem vezan za primenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama i rad Poverenika. Takođe, kroz jedan takav format, Ministarstvo pravde bi trebalo da ponudi odgovor, kako planira da rešava problem zloupotrebe procesnih ovlašćenja i fenomen masovnih tužbi.